Парохија Рођењe Пресветe Богородице

ЕПАРХИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ
ДРЖАВАМА И ЊЕНИ ЕПИСКОПИ СУ НЕПОКОЛЕБИВО И НЕРАЗДЕЉИВО
СЈЕДИЊЕНИ И САСТАВНИ СУ ДЕО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
(ПАТРИЈАРШИЈЕ).

1. Оптужбе за наводни „тајни план“ или „скривени покушај“ Епископâ
   Епархијâ Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама да
   поменуте Епархије одвоје од Српске Православне Цркве (Патријаршија)
   (надаље: „СПЦ“) и да Епархије предају под јурисдикцију Цариградске
   Патријаршије, Америчке Православне Цркве или неке друге структуре,
   немају основ у чињеницама и потпуно су неистините.
2. Садашњи Епископи трију Епархија СПЦ у Сједињеним Државама –
   Преосвећени Епископ Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички;
   Преосвећени Епископ Максим Западноамерички, и Преосвећени Епископ
   Иринеј Источноамерички – били су остали истрајни у својој подршци
   јединству у СПЦ, те су и својим речима и делима оснажили везе наших
   трију Епархија са СПЦ.
3. Напади усмерени против наших Епископа појавили су се углавном у
   жутим новинским таблоидима на српском језику, на прекоморским
   „фантомским“ вебсајтовима за које је откривено да су хостовани у Србији,
   на Кипру и у Русији, као и у друштвеним медијима, укључујући и плаћене
   дневне огласе на друштвеним мрежама у шест земаља. „Чланке“,
   постоване текстове и огласе (рекламе), у највећем делу, писали су или
   анонимуси или аутори које нису познати као активни чланови/старатељи
   било које Српске православне парохије у Сједињеним Државама. Ови
   напади изгледа да имају један једини циљ: да наруше мир и поцепају
   јединство Епархија СПЦ у Сједињеним Државама и вернике у овим
   Епархијама.
4. Једина такозвана „подршка“ коју су понудили за ове нападе неоснованих
   лажних тврдњи јесу или потпуне измишљотине (нпр. лажне биографије на
   Википедији и Твитер профили) и/или запањујуће погрешна тумачења
   разних званичних докумената (нпр. погрешно цитирање изјава Епископâ
   или намерно некоректне „правне анализе“ и нетачна тумачења
   докумената какви су корпоративни статути или тапије) (види ниже). Ниво
   грешака у овим тобожњим „анализама“ је до те мере упечатљив да оне могу
   бити само плод зле намере према СПЦ и њеним верницима у Сједињеним
   Државама.

• 2 –

II. ПРАВНА АНАЛИЗА И РАД КОЈИ СУ ОТПОЧЕЛИ 2015. ГОДИНЕ РАДИ
НОРМАЛИЗАЦИЈЕ И ФОРМИРАЊА СВЕТОВНИХ НЕПРОФИТНИХ ЕНТИТЕТÂ ЗА
ЕПАРХИЈЕ СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА ДОВОДЕ ОВЕ ЕПАРХИЈЕ У СКЛАД СА
ПРАВОСЛАВНИМ КАНОНСКИМ ПРАВОМ И НАЈБОЉОМ ПРАКСОМ СЕКУЛАРНОГ
АМЕРИЧКОГ ЗАКОНА, И ОСНАЖУЈУ ЈЕДИНСТВО ЕПАРХИЈА СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ
ДРЖАВАМА СА СПЦ (ПАТРИЈАРШИЈОМ).

1. Сагласно свештеним канонима Православне Цркве, коначни ауторитет
   над једном епархијом, њеним манастирима и осталом епархијском
   непокретном имовином почива на служби валидно постављеног
   епархијског архијереја – не лично на епископу, него на
   „служби/положају Епископа“ коју врши личност која је одређена да има
   ту службу. Епископ поставља клирике и вернике да помажу у надзору и
   деловању епархије и њених манастира и остале непокретне имовине.
   Следствено, како налажу закони Сједињених Држава, једна религијска
   организација такође мора да постоји и као световни правни ентитет (попут
   корпорације) да би поседовала имовину и вршила друге послове. Да би се
   уподобила свештеним канонима, било који световни ентитет креиран у
   оквиру америчког закона да би поседовао епархијску имовину и вршио
   епархијске послове мора бити устројен тако да над њим контролу врши
   служба/положај епархијског епископа који је валидно постављен од стране
   Светог Архијерејског Сабора СПЦ.
2. Године 1921, Свети Архијерејски Сабора СПЦ формирао је једну епархију,
   која је имала јурисдикцију на свим парохијама и осталим установама СПЦ
   у Сједињеним Државама и Канади („првобитна Америчко-канадска
   епархија“). Свети Владика Мардарије је 1935. године установио световну

корпорацију по закону државе Илиној како би првобитна Америчко-
канадска епархија могла да поседује имовину и обавља свакодневне

пословне трансакције. Остајући у складу са свештеним канонима,
оснивачки акт овог световног-секуларног легалног ентитета гласи да је
корпорација била под контролом службе/положаја епархијског епископа,
кога је валидно поставио Патријарх СПЦ, те да је само епархијски епископ
имао власт да поставља поверенике и службенике поменуте корпорације.

• 3 –

1. У мају 1963, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је донео одлуку да подели
   првобитну Америчко-канадску епархију на три обласне епископије. Иако
   је ова одлука одговарала на питања интерне/религијске јерархијске
   управе, Свети Архијерејски Сабор својом одлуком из маја 1963. године није
   адресовао исходеће питање постојања трију епархија као правних ентитета
   који подлежу америчком закону. С обзиром да три епархије нису
   приступиле установљењу одговарајућих световних-секуларних
   корпоративних ентитета под америчким законом, то се онда појавио један
   број проблема везаних за световне правне ентитете трију епархија који
   проблеми су опстајали током неколико деценија. Један од највећих
   проблема тицао се начина на који су епархије поседовале епархијска
   имања, укључујући и манастире, премда се не ограничавајући само на
   њих. Стање је варирало од имања до имања: нека имања су била
   власништво под именом првобитне световне корпорације коју је установио
   Св. Владика Мардарије (види ниже), док су остала била власништво под

именом ентитета које је било у стању мировања или није имало световно-
секуларно правно постојање, док су друга била власништво под

индивидуалним именом сада већ упокојених епископа. Стање које је
уследило било је у нескладу са свештеним канонима, и било је далеко од
норми по којима јерархијски црквени ентитети држe и поседују непокретну
имовину у оквиру америчког закона.

4. Нерегуларно стање које је постојало од 1963. године изложило је СПЦ
   различитим ризицима и трошковима. Пошто ниједан посебан световни
   правни ентитет није формиран за одговарајуће епархије, све епархије су
   биле у опасности од правне одговорности за било какву повреду која би се
   десила на било којем имању било које епархије. Недостатак јасноће по
   питању правих корисника који уживају право власништва имањâ такође
   је створио значајан ризик. На пример, једно манастирско имање у
   Источноамеричкој епарији, које се индивидуално водило на епископа који
   је умро пре неколико година, пошто ни на кога није било пренесено, било
   је подложно могућности да буде изгубљено те да га преузме држава.
5. Неуспех да се имања региструју и (за)држе у одговарајућем световним
   правним структурама ослобођеним од пореза, такође је остављао епархије
   изложеним значајним пореским обавезама. Само у Источноамеричкој
   епархији, сходно постојећој епархијској архиви, епархија и њени верници
   су платили чак $500,000 (ако не и више) порез на некретнине у
   некадашњем епархијском центру у Еџворту, Пенсилванија, између 1974. и
6. године; око $140,000 пореза на некретнине дато је за бивши
   епархијски центар у Марсу, Пенсилванија, између 2001. и 2015. године; а
   преко $50,000 пореза на некретнине на недавни епархијски центар у
   Ворену, Њуџерси, између 2015. и 2017. године. Пошто је 2017. године
   оформљен непрофитни корпоративни ентитет епархије, Источноамеричка
   епархија је, на пример, била ослобођена плаћања $56,000 годишњег пореза
   на некретнине за садашњи епархијски центар у Њурошелу, држава
   Њујорк.

• 4 –

4. Имајући ове проблеме на уму, децембра 2015. године, тадашњи Епископи
   Епархија СПЦ у Сједињеним Државама – Преосвећени Епископ
   Митрофан Источноамерички; Преосвећени Епископ Лонгин
   Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ Максим
   Западноамерички (заједно са Високопреосвећеним Митрополитом
   Амфилохијем, који је тада био администратор Епархије за Јужну и
   Централну Америку) – дали су овлашћење да се започне прави рад на
   нормализацији начина на који Епархије врше свакодневне делатности и
   поседују имовину у оквиру америчког закона. Џејмс Серитела (James
   Serritella) и његова адвокатска канцеларија Burke, Warren, MacKay &
   Serritella, са седиштем у Чикагу, ангажовани су да изврше овај посао. Г.
   Серитела је са СПЦ (Патријаршијом) био у односу још од 1970-их година, и
   он је један од истакнутих правних експерата у Сједињеним Државама у
   представљању цркава и религијских организација.
5. Г. Серитела и његова адвокатска канцеларија су добили задатак да развију
   световн-секуларни легални модел само за епархијске некретнине
   (манастире, епископске резиденције итд.) у Сједињеним Државама, тако
   да би: (а) структуре биле прилагођене најбољој правној пракси за
   јерархијске цркве у Сједињеним Државама, у складу са свештеним
   канонима; (б) контрола епархијског имања би било још више везана за
   СПЦ (Патријаршију); (в) изложеност епархија правном ризику била би
   ограничена; и (г) могло би да се добије ослобођење од пореза на које
   епархије имају право.
6. На основу савета добијеног од канцеларије Burke Warren MacKay &
   Serritella, развијен је један модел кроз који би свака епархија и њени
   манастири установили непрофитне корпоративне ентитете под законима
   државе у којима је базирана епархија или манастир, кроз које би епархија
   или манастир о којима је реч могла да врши своје световне послове. Као
   што је објашњено у оснивачким актима сваког од ентитета (који су јавно
   пријављени и јавно доступни подаци), коначни ауторитет/власт у сваком
   од ових световних ентитета припада „службеном положају епископа“
   епархије које се то тиче, а за „службени положај епископа“ је јасно
   назначено да га контролише Свети Архијерејски Сабор СПЦ на основу
   власти Светог Сабора да поставља и смењује епископе са тог
   положаја/службе. Оснивачки акти ових ентитета јасно показују да је
   активни епископ онај који је валидно постављен од Светог Архијерејског
   Сабора СПЦ, и да уколико Свети Архијерејски Сабор постави новог
   епископа, тај нови епископ ће преузети власт над ентитетом. Ове ентитете
   опслужују директори и службеници постављени од валидно постављеног
   епископа, да би управљали и руководили корпорацијом. Овај модел је
   сличан правној структури световног корпоративног ентитета који је Св.
   Владика Мардарије установио за првобитну Америчко-канадску епархију
7. године, али је, на основу савета правног саветника, он изграђен на
   темељу модерних непрофитних корпоративних закона које су усвојиле
   Америчке државе. Овај модел примењују и друге јерархијске цркве у
   Сједињеним Државама данас.

• 5 –

4. Одмах пошто су оформљени ови од епархије контролисани световни
   непрофитни правни ентитети, на савет правног саветника, епархијска
   имања и манастири који су држани под нерегуларним пост-1963.
   структурама била би пренета путем преношења тапија на нове световне
   непрофитне правне ентитете. (Ове тапије су, такође, јавно пријављене и
   јавна доступна документа). Ова преношења (трансфери) ниједном
   појединцу који служи као епископ не додељују лично власништво над овим
   имањима. Радије, за сваки ентитет, епископ служи као легални поглавар
   ентитета које поседује имовину (само) уколико или док Свети Архијерејски
   Сабор СПЦ не постави новог епископа за епархију, у ком случају ће тај
   нови епископ преузети власт над ентитетом и имовином коју поседује
   ентитет. Сваки ентитет је ослобођен правне одговорности од осталих
   ентитета и, тамо где је прикладно, може тражити ослобођење од пореза на
   имовину.
5. Сугестије да је овај рад на корпоративној нормализацији предузет како би
   се Епархије СПЦ у Сједињеним Државама одвојиле од СПЦ
   (Патријаршијe) потпуно су лажне. Као што је претходно објашњено, важи
   управо супротно: Епархије и њихови световни непрофитни ентитети су још
   тешње повезани са СПЦ (Патријаршијом) него било када у последњих 57
   година. Шта више, ова структура је сада сачувана у јавно пријављеним и
   јавно доступној документацији непрофитних корпорација; и, насупрот
   другим типовима корпоративних ентитета, непрофитне корпорације по
   правилу не могу бити угашене, спојене са нечим другим или пренесене (на
   нешто друго) без одобрења државног тужиоца и/или суда. Подједнако
   погрешне су тврдње да је рад на корпоративној нормализацији предузет од
   наших садашњих Епископа у њиховом покушају да извуку личну корист
   од епархијске имовине, или да би корпоративна нормализација дала такав
   један исход. Сажимајући све ово, епархијску имовину сада држе
   непрофитне корпорације које контролише епархијски епископ који је
   валидно постављен од Светог Архијерејског Сабора (укључујући али не
   ограничавајући ово на имовину која је претходно вођена на име
   појединачног епископа) и коју коначно контролише СПЦ (Патријаршија)
   кроз контролу службеног положаја епископа. Према томе, ни садашњи
   нити неки будући епископ нема никакве личне користи од неке епархијске
   имовине.
6. Као део пројекта корпоративне нормализације, о коме је претходно
   дискутовано, фирма Burke, Warren, MacKay & Serritella је упитана и да
   прегледа Illinois Corporation коју је 1935 установио Св. Владика Мардарије
   и да пружи савет око питања да ли би у најбољем интересу Цркве било да
   одржи и/или ажурира тај ентитет како би изашао у сусрет модерним
   правним стандардима. После одлуке из 1963. да се једна епархија подели
   на три епархије, првобитна Илиној корпорација из 1935. основана од Св.
   Владике Мардарија, није укинута, него је пре њена сврха промењена, те је
   онда више постала као репозиторијум за делатности „централних“ тела –
   нпр. одбора и иницијатива које су делиле све обласне епархије (Епископски
   савет, Централни црквени савет, Теолошки факултет Светог Саве, итд.).
   Године 1984, Илиној корпорација је преименована у „Српску Православну

• 6 –

Цркву у САД и Канади“ од „Српска Источна Православна Епархија за
Сједињене Америчке Државе и Канаду“, како би одражавала чињеницу да
је то корпоративни ентитет за обједињене активности свих епархија.

12. Фирма Burke Warren MacKay & Serritella је дала две препоруке по питању
    Илиној корпорације из 1935 и оне су усвојене. Најпре, Илиној корпорација
    је била формирана 1935. године сходно једном закону Илиноја који је у XIX
    веку донет ради стварања „религијских“ корпорација за цркве како би
    оствариле своје световне делатности. Наши спољашњи адвокати су нам
    пренели да је превазиђен статут Илиноја, као и слични закони у другим
    државама тога времена, као нпр. онај државе Њујорк (с друге стране,
    држава Калифорнија је модернизовала своје законе и поседује категорије
    корпорације познату као „религијске непрофитне корпорације“). Према
    томе, на основу предлога наших спољашњих правних саветника, 6. јуна
13. године је Илиној корпорација из 1935. конвертована у непрофитну
    Илиној корпорацију. Овом конверзијом/избором није укинута првобитна
    корпорација коју је створио Св. Владика Мардарије; овим је једино
    промењен тај закон Илиноја под којим се корпорација управљала. Друго,
    априла месеца 2017. године, на основу препоруке нашег спољашњег
    адвоката, име Илиној Корпорације из 1935. промењено је од „Српска
    Православна Црква у САД и Канади“ у „Српске Православне Епархије у
    Сједињеним Државама Америке“. Као је што претходно забележено, када
    је епархију установио Св. Мардарије, њено име је било „Српска Источна
    Православна Епархија за Сједињене Државе Америке и Канаду“. Никада
    она није именована као „Српска Православна Црква у Северној и Јужној
    Америци“. Промену имена су препоручили наши спољашњи адвокати како
    би се обезбедило осигурање од одговорности у Сједињеним Државама, што
    је било тешко уколико би име корпорације укључивало Канаду (или Јужну
    Америку), и због разлога сигурности, како ми не бисмо били одговорни за
    правне ризике у Канади (или Јужној Америци) и vice versa. “Епархије”
    насупрот „Црква“ осмишљено је да би одражавало чињеницу да смо ми део
    Српске Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, саставни,
    интегрални део једне и једине Српске Православне Цркве (Патријаршије),
    а не да смо црква по себи, независна од ње.
14. Будући да вебсајт Секретара државе Илиној поистовећује „датум
    конверзије“ корпорације са њеним „датумом инкорпорирања“, поједини
    писци на интернету и у друштвеним медијима – од којих ниједан није
    лиценцирани-регистровани адвокат у Сједињеним Државама – изнели су
    тврдњу да је овај ентитет ново-креиран у 2017. години и да је био део неког
    „тајног плана“ или „скривеном покушају“ од стране Епископâ да епархије
    СПЦ у Сједињеним Држава одведу у раскол са Српском Православном
    Црквом (Патријаршијом). Ова тврдња је потпуно погрешна. Све што је
    учињено било је да се постојећа корпорација која постоји од 1935. године
    конвертује, да се подведе под модернији закон који регулише непрофитне

корпорације и да своје име промени по трећи пут ради световних-
секуларних административних потреба. Заиста, значајна корист од

конверзије Илиној корпорације из 1935. у модерну Илиној непрофитну
корпорацију јесте у томе да управни документи корпорације, који су раније

• 7 –

били скривени у судској архиви у Округу Лејк, државе Илиној, сада су
потпуно транспарентни и доступни на интернет сајту секретаријата
државе Илиној, чиме се пориче било какав наводни „тајни план“.

14. Ништа од овог рада на нормализацији корпорације нема било каквог
    утицаја на појединачне парохије Епархијâ СПЦ у Сједињеним Државама,
    или на било коју имовину коју поседују појединачне парохије. Ниједан
    аспект овог рада ниуколико не мења начин на који нека појединачна
    парохија поседује имовину. Рад на нормализацији корпорације једино
    утиче на имања која саме епархије поседују (као што су епархијски центри
    и манастири).

III. ЦРКВЕНИ САБОР У ЈУЛУ 2019. НИЈЕ ДОНЕО НИЈЕДНУ ОДЛУКУ КОЈА БИ
ПРОМЕНИЛА УСТАВ КОЈИМ СЕ УПРАВЉАЈУ ЕПАРХИЈЕ СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ
ДРЖАВАМА ИЛИ КОЈА БИ ВОДИЛА ОДВАЈАЊУ ОВИХ ЕПАРХИЈА ОД СПЦ
(ПАТРИЈАРШИЈЕ).

1. Лажни су извештаји и „анализе“ који су се пројавили у српској жутој
   штампи, на сајтовима базираним у Србији, Кипру и Русији, као и у
   друштвеним медијима, који тврде да је „нови“ устав усвојен на Црквеном
   сабору у јулу 2019. године (одржаном у Манастиру Св. Саве у Либертивилу
   и Манастиру Нова Грачаница на Трећем Језеру, Илиној).
2. Устав који управља Епархијама СПЦ у Сједињеним Државама донео је
3. године Свети Архијерејски Сабор. Године 2008. он је одштампан и
   подељен под насловом „Устав Српске Православне Цркве у Северној и
   Јужној Америци“. Наведени Устав захтева да се „редовни“ Црквени сабор
   сазива од стране епископа сваких пет година (штампана верзија из 2008.
   године помиње сваке три године; промену на пет година захтевао је
   Епископски савет што је потврђено на Светом Архијерејском Сабору).
4. Црквени сабор у јулу 2019 био је „редовни“ Сабор. Претходили су му
   недавно „редовни“ Сабори одржани у Алхамбри, Калифорнија 2014. године
   и у Кантону, Охајо 2009. године.
5. Званични позив на Црквени сабор у јулу месецу 2019. упутио је
   „Епископски савет Српских Православних Епархија у Сједињеним
   Америчким Државама, Канади и Средњој и Јужној Америци“. (Оригинал
   је у целини у прилогу као Прилог 2).
6. Маја месеца, на годину дана пре Сабора у јулу 2019. године, тројица
   Епископа Епархија СПЦ у Сједињеним Државама (Преосвећени Епископ
   Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ
   Максим Западноамерички, и Преосвећени Епископ Иринеј
   Источноамерички) учествовали су на редовном заседању Светог
   Архијерејског Сабора у Београду (Србија). Свети Архијерејски Сабор је
   највише законодавно, административно и судско тело Српске Православне
   Цркве.

• 8 –

1. Међу разним питањима покренутим на састанку Светог Архијерејског
   Сабора 2018. у Београду, тројица Епископа из Сједињених Држава
   поднела су писмени предлог-меморандум за територијалним
   ограничењем, тј. предлог да се Устав ограничи како би се исти односио – и
   само њима управљао – на епархије СПЦ у Сједињеним Државама. Потребу
   за овим територијалним ограничењем руководила је горепоменута
   корпоративна нормализација епархија СПЦ у Сједињеним Државама, а
   њу је препоручио правни саветник фирма Burke, Warren, MacKay &
   Serritella, као и Одбор Централног црквеног савета за правни ризик и
   усклађивање. Иако је Устав црквени документ и не односи се директно на
   световна легална права и обавезе под америчким законом, многи делови
   Устава могу потенцијално да се погрешно протумаче и злоупотребе како би

се на Епархије СПЦ у Сједињеним Државама наметнуле световне-
секуларне легалне одговорности које проистичу из делатности у Епархији

Канадској и Епархији Буеносаиреској и јужно-централноамеричкој, као и
обратно. Практично говорећи, имати црквени Устав који укључује
територије изван Сједињених Држава ствара значајне препреке за
добијање одговарајућег и финансијски исплатива осигурања од
одговорности (имовинске/повреда на раду, директора и административних
радника, итд.), чиме се имовина сваке од епархија у Сједињеним
Државама уводи у ризик. Таква ситуација би негирала целокупну сврху
целокупног рада на корпоративној нормализацији који је претходно
описан.

7. Даље, територијално ограничење Устава на епархије СПЦ у Сједињеним
   Државама такође одражава стварност по којој Канадска Епархија и
   Епархија Буеносаиреска и јужно-централноамеричка делују потпуно
   одвојено од епархија СПЦ у Сједињеним Државама како у црквеном тако
   и у правном смислу. Канадска епархија дела под својим управним
   документом, званим „Статут“, који је Свети Архијерејски Сабор потврдио
8. године, који је и црквени и световно-правни управни документ.
   Слично томе, Епархија Буеносаиреска и јужно-централноамеричка,
   такође поседује свој „Статут“ који је одвојен и различит од Устава и она је
   установила световни легални идентитет под законима Аргентине.
9. Коначно, Канадска епархија није доследно финансијски учествовала у
   благајни коју је Централни црквени савет установио да би ускладио
   обједињене службе у епархијама СПЦ на бившој територији првобитне
   Америчко-канадске епархије („Централна благајна“) пошто је Канадска
   епархија одвојена од Источноамеричке епархије 1983. године. Пошто је
10. године одобрен канадски „Статут“, делегати Канадске епархије су на
    наредним Саборима подносили правна мишљења која су гласила да је
    противно канадским законима да Канадска епархија уплаћује
    „финансијски допринос“ Централној благајни.
11. Као резултат претходно наведених тачака (које су садржане у формалном
    предлогу-меморандуму који је поднет Светом Архијерејском Сабору), Свети
    Архијерејски Сабор је у мају 2018. године донео следеће одлуке (цео
    оригинални текст је у прилогу као Прилог 1):

• 9 –

• Усвојити предлог Његовог Преосвештенства Епископа
новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина,
Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког
Господина Максима и Његовог Преосвештенства Епископа
источноамеричког Господина Иринеја, те, на основу члана 13.
тачка 8. (15) и члана 33. Устава Српске Православне Цркве у
Северној и Јужној Америци (потврђеног одлуком Светог
Архијерејског Сабора АСбр. 8/зап. 91 од 22. маја 2007. године),
одобрити територијално ограничење овог Устава
искључиво на српске православне епархије у Сједињеним
Америчким Државама.
• С обзиром на ово, садашњи Епископски савет Српске Православне
Цркве за Северну и Јужну Америку преименовати у Епископски
савет Српске Православне Цркве за Северну, Средњу и
Јужну Америку, са ингеренцијама највише црквено-јерархијске
власти Српске Православне Цркве на том подручју.
• Умолити односни Епископски савет да предузме све потребне
мере, у погледу извесних прописа и ингеренција у горепоменутом
Уставу, а сходно одобреном ограничењу, ради извршења
неопходних измена овог Устава (укључујући ограничење
ингеренција Централног црквеног савета на територије
Сједињених Америчких Држава), и о томе благовремено известити
Свети Архијерејски Синод, који ће измењени текст Устава
доставити у надлежност и на коначну потврду Светом
Архијерејском Сабору.
• С обзиром на новонастало стање на америчким континентима,
констатовати да се Епархија канадска и даље управља сопственим
Статутом (одобреним одлуком Светог Архијерејског Сабора АСбр.
16/зап. 111/95, измењен и допуњен одлуком АСбр. 53/зап. 217/ 11).
(подвлачење наше).

10. Сви Епископи СПЦ – укључујући и Преосвећеног Епископа Митрофана

Канадског и Преосвећеног Епископа Кирила Буеносаиреског и јужно-
централноамеричког – сагласили су се са поменутим уставним

ограничењем територије у мају 2018. године као одлуком Светог
Архијерејског Сабора.

11. Црквени сабор у јулу 2019. године у Сједињеним Државама био је први
    Сабор који је одржан пошто је Свети Архијерејски Сабор у мају 2018.
    обзнанио одлуку о територијалном ограничењу.
12. Црквени сабор у јулу 2019. године донео је само једну суштинску одлуку,
    која се тицала питања минималне плате за парохијске свештенике.
13. На Црквеном сабору у јулу 2019. године није донета ниједна одлука која се
    тиче Устава. Радије, радна седница везана за Устав одвијала се овако:

• 10 –

• Одлука Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. о територијалном
ограничењу прочитана је делегатима у целини.
• Ажурирани одштампани примерак Устава подељен је делегатима.
Била је неопходна потреба за ажурираним одштампаним
примерком Устава због тога што је последње штампање било 2008.
године. Од 2008. године донети су амандмани и то од Црквеног
сабора 2009. године у Кантону, Охајо и 2014. године у Алхамбри,
Калифорнија, као и од Светог Архијерејског Сабора.
• Ажурирана верзија Устава је укључила и језичке изразе који су
дословно преузети из одлуке Светог Архијерејског Сабора маја
месеца 2018. који је ограничио територију Устава искључиво на
„Српске православне епархије у Сједињеним Америчким
Државама“.
• Огромна већина присутних делегата није поставила питања или
приговоре на ажурирану штампану верзију Устава.
• Неколико делегата, углавном из редова клира, поставило је питање
о промени имена из „Црква“ у „Епархије“. Дато је објашњење да је
промена из „Црква“ у „Епархије“ дословно преузета из одлуке
Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. године, и да је она
предложена како би одражавала нашу жељу да се покаже да ми
нисмо локална црква за себе, него смо управо „Епархије“ Српске
Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, конститутивни,
целовити део једне и једине Српске Православне Цркве
(Патријаршије).
• Неколико делегата је изразило жељу да се о ажурираној
одштампаној верзији Устава гласа, али им је речено да се о овој теми
не гласа због тога што је то одлука Светог Архијерејског Сабора, који
је тело више од Црквеног сабора. Један свештеник је питао да ли је
Свети Архијерејски Сабор узурпирао право које припада Црквеном
сабору. Овим делегатима је објашњено да сходно канонском праву
Православне Цркве уопште, као и према управним документима
Српске Православне Цркве у целини, Свети Архијерејски Сабор је
највиша законодавна власт. Према томе, Свети Архијерејски Сабор
је био јединствен и једногласан у свом праву да прогласи
територијално ограничење, посебно због тога што су ограничење
предложили Епископи са речене територије. Сходно свештеним
канонима Православне Цркве уопште, као и уставним одредбама
Српске Православне Цркве, једна епархија може да буде
арондирана, тј. територијално ограничена, само на предлог или уз
сагласност њеног активног епископа. И претходне територијалне
измене су учињене најпре и искључиво од Светог
Архијерејског Сабора, без икаквог гласања од стране делегата,
лаика и свештеника, Црквеног сабора како би се ускладили чланови
Устава који дефинишу име и територијални опсег епархија којих се

• 11 –

то тиче (нпр. подела Америчко-канадске епархије 1963. године и
формирање трију епархија, за Средњи Запад, Исток и Канаду, и
Запад; издвајање Канаде из Источноамеричке епархије 1983.

године и формирање Канадске епархије; стварање Либертивилско-
чикашке митрополије 2009. године од Средњезападноамеричке

митрополије; стварање Новограчаничко-Средњезападноамеричке
епархије 2009. године; укидање Либертивилско-чикашке
митрополије 2011. године и њено утапање њене територије у
Новограчаничко-средњезападноамеричку епархију). Године 1995,
Свети Архијерејски Сабор је потврдио “Статут” Канадске епархије,
чиме је измењен наш Устав, а којом приликом није консултован
тадашњи Црквени сабор у САД и Канади. Одлична расправа о овој
ингеренцији Светог Архијерејског Сабора налази се у чланку „Осврт
на правну арондацију Устава Српске Православне Цркве у Северној
и Јужној Америци“, који је постављен на „централном“ вебсајту од
августа 2019. године (https://www.serborth.org/news_190807_1)
• Протојереј др Милош Весин је сугерисао да би прикладнији назив
документа био „Устав Епархија Српске Православне Цркве у
Сједињеним Америчким Државама“.

14. Између Црквеног сабора у јулу 2019. и септембра 2019. године, на адресу
    Светог Архијерејског Синода – који је извршна власт Светог Архијерејског
    Сабора – стигли су забринути гласови због тога што је Црквени сабор из
    јула 2019. године одржан у одсуству Њихових Преосвештенстава Епископа
    Митрофана и Епископа Кирила, и због тога што је ажурирана одштампана
    верзија Устава подељена на Црквеном сабору.
15. То је резултирало формалном одлуком Светог Архијерејског Синода, од
    дана 25. септембра 2019. године (оригинал је у прилогу под називом
    Прилог 3):
    • Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске
    Православне Цркве у Северној и Јужној Америци донете без
    учешћа Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г.
    Митрофана и Његовог Преосвештенства Епископа буеносаиреског
    и јужно-централноамеричког Г. Кирила, а које се тичу устројства
    српских православних епархија на том подручју
    • Ставити, пак, у дужност Епископском савету Српске Православне
    Цркве за Северну, Средњу и Јужну Америку да, сходно пропису
    чл. 18. тач. 19) још увек важећег Устава Српске Православне
    Цркве у Северној и Јужној Америци, сазове ванредно заседање
    Црквено-народног сабора у Северној и Јужној Америци, и да на
    том заседању спроведе горњу одлуку Светог Архијерејског Синода.
    • У исто време, умолити горепоменути Савет да се придржава трећег
    става одлуке Светог Архијерејског Сабора, АСбр. 45/зап. 1717 од 7.
    маја 2019. [sic 2018] године, и благовремено извести Свети

• 12 –

Архијерејски Синод о мерама које планира да предузме у погледу
извесних прописа и ингеренција горепоменутог Устава, а сходно
одобреном ограничењу, ради извршења неопходних измена
овог Устава, чији ће измењени текст потом бити прослеђен у
надлежност и на коначну потврду Светом Архијерејском Сабору.
(подвлачење наше)

16. Епископи Епархија СПЦ у Сједињеним Државама, као чланови
    Епископског Савета, приступили су извршењу одлуке Светог Архијерејског
    Синода од 25. септембра 2019. године, те је Епископски савет сазвао
    ванредни Црквени сабор 28-29. фебруара 2020. године у Клирвотеру,
    Флорида. Радујемо се што ће на том ванредном Сабору присуствовати
    Његова Светост Патријарх Иринеј, као и Преосвећени Епископ Јован
    шумадијски (као представник Светог Синода).
17. Како би се још више ублажила забринутост упућена на адресу Светог
    Архијерејског Синода после Црквеног сабора у јулу 2019, наслов
    “централног вебсајта” (www.serborth.org) промењен је у „Српска
    Православна Црква у Северној, Централној и Јужној Америци“, што је
    доследно са одлуци Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. године, која
    гласи да ће и даље постојати „Епископски савет Српске Православне
    Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци“. Епископски савет је за себе
    доследно користио ово име још од одлуке Светог Архијерејског Сабора из
    маја 2018. године (Вид. нпр. позив на јулски Црквени сабор, Прилог 2). Све
    наведено је додатни доказ да су потпуно лажне оптужбе да је
    територијално ограничење Устава тобоже имало за намеру „укидање“
    имена „Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци“.
18. Код даље примене одлуке Светог Архијерејског Синода из септембра 2019.
    године, разумели смо да ће Епископи Епархија СПЦ у Сједињеним
    Државама поднети Светом Архијерејском Сабору ажурирани одштампани
    Устав из 2019. године на размотрење и „коначно одобрење“ на његовом
    предстојећем заседању маја месеца 2020. године у Београду, Србија. Наша
    је нада да ће Свети Архијерејски Сабор приступити „потврђивању“
    ажуриране штампане верзије на свом мајском заседању 2020. године због
    свих наведених разлога. Потпуно уважавамо право Светог Архијерејског
    Сабора и његову власност да уноси измене/амандмане у ажурирану
    верзију. Гледајући уназад, можда је подела ажуриране верзије Устава
    делегатима на Црквеном сабору јула месеца 2019. године, пре него што ју
    је Свети Архијерејски Сабор „коначно потврдио“, био један преурањен
    корак и да је он изазвао збуњеност. Ипак, са другог гледишта, верујемо да
    је циљ дељења ажуриране верзије био транспарентност, како би се
    делегати на Црквеном сабору у јулу 2019 године упознали са предузетим
    корацима Светог Архијерејског Сабора. У сваком случају, ажурирана
    верзија Устава из 2019. године јесте у сагласности са одлуком Светог
    Архијерејског Сабора из маја 2018. године којом је потврђено
    територијално ограничење Устава само на Сједињене Америчке Државе и
    у потпуности је сагласан канонском праву и документима којим се управља
    СПЦ.

• 13 –

16. Чак и ажурирани текст одштампаног Устава из 2019. године не оставља места питању да ли Епархије СПЦ у Сједињеним Државама јесу или да ли ће остати нераскидиво повезане са Српском Православном Црквом (Патријаршијом). Ово изричито показује члан 1 ажуриране штампане верзије Устава, који недвосмислено гласи: „Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама јесу верска Заједница православних хришћана и канонски и јерархијски саставни део су аутокефалне Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, Србија“.

Припремљено од следећих личности са намером и у нади да ће објављивање наведених чињеница довести до ефикасног и, изнад свега, мирног Ванредног Црквеног сабора 29. фебруара 2020. године:
Милан Мркаљ, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Источноамеричке епархије
Др Дебра Тасић, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Западноамеричке епархије
Мајкл Косановић, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Новограчаничко-средњезападноамеричке епархије
Рон Радаковић, члан Централног црквеног савета и њеног Одбора за комуникације
Лука Ерцег, члан Централног црквеног савета, Одбора за правни ризик и усклађивање и Одбора за комуникације
Џеф Греј, члан Централног црквеног савета и Одбора за комуникације
Љубиша Миличић, члан Централног црквеног савета и Одбора за правни ризик и усклађивање
Проф. Леон Лајсат, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање
Душица Протић, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање
Андреј Муха, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

IN DEFENSE OF
TRUTH AND UNITY
OF THE

SERBIAN ORTHODOX CHURCH

I. THE DIOCESES OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN THE UNITED STATES OF
AMERICA AND THEIR BISHOPS ARE STEADFASTLY AND INDIVISIBLY UNITED WITH
AND ARE AN INTEGRAL PART OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
(PATRIARCHATE).

1. Allegations regarding a supposed “secret plan” or “covert effort” by the bishops
   of the Dioceses of the Serbian Orthodox Church in the United States to
   separate said dioceses from the Serbian Orthodox Church (Patriarchate) (the
   “SOC”) and to place the dioceses under the jurisdiction of the Patriarchate of
   Constantinople, the OCA or any other hierarchical structure have no factual
   support and are completely false.
2. The present bishops of the three Dioceses of the SOC in the United States –
   His Grace Bishop Longin of New Gracanica-Midwestern America; His Grace
   Bishop Maksim of Western America; and His Grace Bishop Irinej of Eastern
   America – have been steadfast in their support of unity in the SOC, and by
   both their words and deeds have strengthened our three dioceses’ ties to the
   SOC.
3. The attacks that have been made on our bishops have appeared mainly in
   Serbian-language yellow journalistic tabloids, on overseas phantom websites
   which we have discovered are hosted in Serbia, Cyprus and Russia, and on
   social media, including in paid daily advertisements on social media in six
   countries. The “articles,” postings, and advertisements, for the most part, are
   written anonymously or by authors who are not known to be active
   members/stewards of any Serbian Orthodox parish in the United States. These
   attacks appear to be intended for one purpose only: to disturb and divide the
   peace and unity of the Dioceses of the SOC in the United States and the faithful
   of those dioceses.
4. The only so-called “support” that has been offered for these baseless and false
   attacks are either complete falsities (e.g. fake Wikipedia biographies and
   Twitter profiles) and/or egregiously erroneous interpretations of various
   official documents (e.g. misquotes of statements from the bishops or
   intentionally incorrect “legal analyses” and misinterpretations of documents
   such as articles of incorporation or deeds) (see below). The level of error in
   these supposed “analyses” is so striking that they can only be the product of
   intentional malice towards the SOC and its faithful in the United States.

• 2 –

II. THE LEGAL ANALYSIS AND WORK THAT BEGAN IN 2015 TO NORMALIZE AND CREATE
THE SECULAR NON-PROFIT ENTITIES OF THE DIOCESES OF THE SOC IN THE UNITED
STATES BRINGS THOSE DIOCESES IN LINE WITH ORTHODOX CANON LAW AND BEST
PRACTICES UNDER SECULAR AMERICAN LAW, AND STRENGTHENS THE UNITY OF
THE DIOCESES OF THE SOC IN THE UNITED STATES WITH THE SOC
(PATRIARCHATE).

1. According to the Holy Canons of the Orthodox Church, ultimate authority over
   a diocese, its monasteries and other diocesan real estate resides in the office of
   the duly-appointed diocesan bishop – not the bishop personally, but the
   “Office of the Bishop,” as exercised by the person who is appointed to hold
   that office. The bishop appoints clergy and laity to assist in the oversight and
   operation of the diocese and its monasteries and other real estate. Conversely,
   under the laws of the United States, a religious organization must also exist
   as a secular legal entity (such as a corporation) in order to own property and
   conduct other business. To comply with the Holy Canons, any secular legal
   entity created under American law to own diocesan property and conduct
   diocesan business must be structured so that it is controlled by the office of the
   diocesan bishop duly-appointed by the Holy Assembly of Bishops of the SOC.
2. In 1921, the Holy Assembly of Bishops of the SOC created a single diocese,
   which had jurisdiction over all parishes and other institutions of the SOC in
   the United States and Canada (the “Original American-Canadian Diocese”).
   In 1935, St. Bishop Mardarije established a secular corporation under Illinois
   law so that the Original American-Canadian Diocese could own property and
   transact day-to-day business. In keeping with the Holy Canons, the
   incorporating document for this secular legal entity stated that the corporation
   was controlled by the office of the diocesan bishop, duly appointed by the
   Patriarch of the SOC, and that the diocesan bishop alone had the power to
   appoint the trustees and officers of said corporation.
3. In May 1963, the Holy Assembly of Bishops of the SOC rendered a decision to
   divide the Original American-Canadian Diocese into three regional dioceses.
   While this decision addressed issues of internal/religious hierarchical
   governance, the Holy Assembly of Bishops May 1963 decision did not address
   the resulting three dioceses’ existence as legal entities under American law.
   Because the three dioceses did not proceed to establish corresponding secular
   corporate entities under American law, a number of issues relating to the
   dioceses’ secular legal entities arose that have persisted for several decades.
   One of the biggest issues pertained to how the dioceses owned diocesan
   properties, including but not limited to monasteries. The situation varied from
   property to property: some properties were owned in the name of the original
   secular corporation established by St. Bishop Mardarije (see below), while
   others were owned in the name of an entity that was dormant or had no secular

legal existence, and still others were owned in the individual names of now-
deceased bishops. The resulting situation was inconsistent with the Holy

Canons, and was far outside the norm for how hierarchical church entities hold
and own real property under American law.

• 3 –

1. The irregular situation that existed from 1963 exposed the SOC to various
   risks and costs. Because no separate secular legal entities were created for the
   individual dioceses, all of the dioceses were at risk of legal liability from
   injuries that occurred at any property of any one diocese. The lack of clarity
   over the true beneficial owners of properties also created significant risk. For
   example, one monastery property in the Eastern American Diocese which had
   been titled individually to a bishop who had died several years earlier, without
   ever having been transferred to anyone, was conceivably subject to being lost
   to the state.
2. Failure to title and hold properties in appropriate tax-exempt secular legal
   structures also left the dioceses exposed to significant tax liabilities. In the
   Eastern American Diocese alone, according to diocesan records in existence,
   the diocese and its faithful paid as much as $500,000 (if not more) in real estate
   taxes on the former diocesan headquarters in Edgeworth, Pennsylvania
   between 1974 and 2001; approximately $140,000 in real estate taxes on the
   former diocesan headquarters in Mars, Pennsylvania between 2001 and 2015;
   and over $50,000 in real estate taxes on the former diocesan headquarters in
   Warren, New Jersey between 2015 and 2017. Because a non-profit corporate
   entity of the diocese was created in 2017, the Eastern American Diocese, for
   example, has been relieved from paying $56,000 per year in real estate taxes
   on the current diocesan headquarters in New Rochelle, New York.
3. With these concerns in mind, in December 2015, the then-bishops of the
   Dioceses of the SOC in the United States – His Grace Bishop Mitrophan of the
   Diocese of Eastern America; His Grace Bishop Longin of the Diocese of New
   Gracanica-Midwestern America; His Grace Bishop Maksim of the Diocese of
   Western America (along with His Eminence Metropolitan Amphilohije, who
   was then the Administrator of South-Central America) – authorized the start

of legal work to normalize the manner in which the dioceses conducted day-to-
day business and owned property under American law. James Serritella and

his Chicago, Illinois-based law firm of Burke, Warren, MacKay & Serritella
were retained to perform this work. Mr. Serritella has had a relationship with
the SOC (Patriarchate) since the 1970s, and is one of the preeminent legal
experts in the United States in the representation of churches and religious
organizations.

7. Mr. Serritella and his law firm were tasked with devising a secular legal model
   only for the Diocesan real properties (monasteries, episcopal residences,
   etc.) in the United States, so that: (a) the structures would be in line with the
   best legal practices for hierarchical churches in the United States, in line with
   the Holy Canons; (b) control of diocesan property would be tied even closer to
   the SOC (Patriarchate); (c) the dioceses’ exposure to legal liability would be
   limited; and (d) tax exemptions to which our dioceses were entitled could be
   obtained.

• 4 –

7. Based on advice from Burke Warren MacKay & Serritella, a model was

developed through which each diocese and its monasteries would establish not-
for-profit corporate entities under the laws of the state in which the diocese or

monastery is based, through which the diocese or monastery at issue could
conduct their secular business. As explained in each of the entities’ articles of
incorporation (which are publicly filed and publicly accessible records),
ultimate authority in each of these secular entities resides in the “Office of
the Bishop” for the diocese involved, and the “Office of the Bishop” is clearly
set forth as being controlled by the Holy Assembly of Bishops of the SOC
through the Holy Assembly’s power to appoint and remove bishops to that
office. The articles of incorporation of the entities make clear that the ruling
bishop is the one who was duly-appointed by the Holy Assembly of Bishops of
the SOC, and that if the Holy Assembly of Bishops appoints a new bishop, that
new bishop will assume authority over the entity. These entities are served by
directors and officers, appointed by the duly-appointed bishop, to provide
governance and management to the corporation. This model is similar to the
legal structure of the secular corporate entity St. Bishop Mardarije established
for the Original American-Canadian Diocese back in 1935, but per the advice
of legal counsel, it is built upon modern non-profit corporation laws adopted by
the American states. This model is employed by other hierarchical churches in
the United States today.

9. Once these diocesan-controlled secular non-profit legal entities were created,
   per the advice of legal counsel, diocesan properties and monasteries held under
   the irregular post-1963 structures would be transferred through deed
   conveyances to the new secular non-profit legal entities. (These deeds, too, are
   publicly filed and publicly accessible records.) These transfers do not give any
   individual who serves as a bishop personal ownership of these properties.
   Rather, for each entity, the bishop serves as the legal head of the entity holding
   the property unless or until the Holy Assembly of Bishops of the SOC appoints
   a new bishop for a diocese, in which case that new bishop will assume authority
   over the entity and the property that entity holds. Each entity enjoys a
   limitation of legal liability separate from the other entities and, where
   appropriate, can seek relief from property taxes.
10. Suggestions that this corporate normalization work has been undertaken in
    order to separate the Dioceses of the SOC in the United States from the SOC
    (Patriarchate) are completely false. As explained above, exactly the opposite
    is true: The dioceses and their secular non-profit legal entities are tied more
    closely to the SOC (Patriarchate) than at any time in the last 57 years.
    Moreover, this structure is now preserved in publicly-filed, publicly-accessible
    non-profit corporation records; and unlike other types of corporate entities,
    non-profit corporations typically cannot be extinguished, merged or
    transferred without state attorney general and/or court approval. Equally
    false are claims that the corporate normalization work has been undertaken
    by our current bishops in an attempt by them to extract personal gain from
    diocesan properties, or that the corporate normalization would yield such an
    outcome. In summary, diocesan property is now held by non-profit corporations
    controlled by a Diocesan Bishop duly-appointed by the Holy Assembly of

• 5 –

Bishops (including but not limited to property that was previously held in
particular Bishops’ names) and is ultimately controlled by the SOC
(Patriarchate) through control of the Office of Bishop. Therefore, no present
or future bishop has any personal interest in or over any diocesan property.

11. As part of the corporate normalization project discussed above, Burke, Warren,
    MacKay & Serritella was also asked to review the 1935 Illinois Corporation
    established by St. Bishop Mardarije and to advise as to whether it would be in
    the best interests of the church to maintain and/or update that entity to meet
    modern legal standards. After the 1963 decision to divide the single diocese
    into three dioceses, the original 1935 Illinois corporation established by St.
    Bishop Mardarije’s was not extinguished, but rather its purpose changed, and
    it became the repository for the activities of the “Central” bodies – e.g., the
    committees and initiatives that were shared by all of the regional dioceses
    (Episcopal Council, Central Church Council, St. Sava School of Theology, etc.”).
    In 1984, the Illinois Corporation had been renamed “Serbian Orthodox Church
    in the USA and Canada.” from “Serbian Eastern Orthodox Diocese for United
    States of America and Canada,” to reflect that it is the corporate entity for joint
    activities of all of the dioceses.
12. Burke Warren MacKay & Serritella made two recommendations with respect
    to the 1935 Illinois Corporation which were adopted. First, the Illinois
    Corporation had been formed in 1935 pursuant to a 19th century Illinois statute
    providing for the creation of “religious” corporations for churches to use to
    accomplish their secular activities. Our outside lawyers advised that the
    Illinois statute is outdated, as are similar statutes in other states of that era
    e.g. the State of New York. Therefore, based on the advice of our outside legal
    counsel, on June 6, 2017, the 1935 Illinois Corporation was converted to an
    Illinois not-for-profit corporation. This conversion/election did not extinguish
    the original corporation created by St. Bishop Mardarije; it only changed the
    Illinois statute under which the corporation is governed. Second, in April 2017,
    upon the advice of outside legal counsel, the name of the 1935 Illinois
    Corporation was changed from “Serbian Orthodox Church in the USA and
    Canada.” to “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America.” As
    noted above, when it was established by St. Mardarije, it was called “Serbian
    Eastern Orthodox Diocese for United States of America and Canada.” At no
    point was it named the “Serbian Orthodox Church in North and South
    America.” The name change was recommended by outside counsel to be able to
    obtain liability insurance in the United States, which was difficult if the
    corporate name included Canada (or South America), and for liability reasons,
    so that we would not be responsible for liabilities in Canada (or South America)
    and vice versa. “Dioceses” as opposed the “Church” was also thought to reflect
    that we are a part of the Serbian Orthodox Church (Patriarchate) – that is, a
    constituent, integral part of the one and only Serbian Orthodox Church
    (Patriarchate), and not a church onto ourselves, separate from it.
13. Because the Illinois Secretary of State website identifies the “conversion date”
    of the corporation as its “incorporation date,” certain writers on the internet
    and social media – none of whom appear to be licensed attorneys in the United

• 6 –

States – have asserted that this entity was newly-created in 2017 and was part
of some “secret plan” or “covert effort” by the bishops to take the SOC dioceses
in the United States into schism from the Serbian Orthodox Church
(Patriarchate). This assertion is completely false. All that was done was to
convert an existing corporation, which has existed since 1935, to bring it under
more modern law governing non-profit corporations and to change its name yet
a third time for secular administrative purposes. Indeed, a significant benefit
to the 1935 Illinois Corporation’s conversion to a modern Illinois not-for-profit
corporation is that the corporation’s governing documents, which previously
had been hidden in the Lake County, Illinois Clerk of the Court’s archives, are
now completely transparent and accessible on the internet website of the
Illinois Secretary of State, hence negating any alleged “secret plan”.

14. None of this corporate normalization work has any impact on individual
    parishes of the Dioceses of the SOC in the United States, or on any properties
    owned by individual parishes. No part of this work changes the way any
    individual parish owns property. The corporate normalization work only
    impacts properties owned by the dioceses themselves (such as diocesan
    headquarters and monasteries).

III. THE JULY 2019 SABOR MADE NO DECISIONS THAT CHANGED THE CONSTITUTION
THAT GOVERNS THE DIOCESES OF THE SOC IN THE UNITED STATES OR THAT COULD
LEAD TO THOSE DIOCESES SEPARATING FROM THE SOC (PATRIARCHATE).

1. Reports and “analyses” that have appeared in the Serbian yellow-journalist
   press, on Serbia-based, Cyprus-based and Russian-based websites, and on
   social media, claiming that a “new” constitution was adopted at the July 2019
   Church Assembly-Sabor (which took place at St. Sava Monastery in
   Libertyville and New Gracanica Monastery in Third Lake, Illinois) are false.
2. The Constitution that governs the Dioceses of the SOC in the United States
   was promulgated in 2007 by the Holy Assembly of Bishops. When it was
   printed and distributed in 2008, it was titled “Constitution of the Serbian
   Orthodox Church in North and South America.” Said Constitution requires
   that a “regular” Church Assembly-Sabor be convened by the Bishops every five
   years (the 2008 printing says every three years; the switch to five years was
   requested by the Episcopal Council and approved by the Holy Assembly of
   Bishops).
3. The July 2019 Sabor was a “regular” Sabor. The most recent prior “regular”
   Sabors were held in Alhambra, California in 2014 and in Canton, Ohio in 2009.
4. The official call/invitation to the July 2019 Sabor was made by the “Episcopal
   Council of the Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America,
   Canada and Central & South America.” (The original is attached in its entirety
   as Attachment 2).
5. A year before the July 2019 Sabor, in May 2018, the three bishops of the
   Dioceses of the SOC in the United States (His Grace Bishop Longin of New

• 7 –

Gracanica-Midwestern America, His Grace Bishop Maksim of Western
America, and His Grace Bishop Irinej of Eastern America) attended the Holy
Assembly of Bishops’ annual meeting in Belgrade, Serbia. The Holy Assembly
of Bishops is the highest legislative, administrative, and judicial body of the
Serbian Orthodox Church.

6. Among the many issues that were raised at the 2018 Belgrade meeting of the
   Holy Assembly of Bishops, the three bishops from the United States submitted
   a written memorandum-proposal to territorially arrondate, i.e. limit the
   Constitution so that it pertains to, and governs only, the dioceses of the SOC
   in the United States. The need for this territorial limitation was driven by the
   above-described corporate normalization of the dioceses of the SOC in the
   United States, and was recommended by the SOC’s legal counsel, Burke,
   Warren, MacKay & Serritella, and by the Legal Risk and Compliance
   Committee of the Central Church Council. Even though the Constitution is an
   ecclesiastical document and does not directly address secular legal rights and
   obligations under American law, many parts of the Constitution potentially
   could be misinterpreted and misused to impose secular legal
   obligations/liabilities on the SOC dioceses in the United States stemming from

activities in the Diocese of Canada and the Diocese of Buenos Aires and South-
Central America, and vice versa. Practically speaking, having an ecclesiastical

Constitution that includes territories outside the United States creates
significant obstacles to obtaining appropriate and cost-effective liability
insurance (property/casualty, directors’ and officers’, etc.), thereby putting the
assets of each of the dioceses in the United States at risk. Such a situation
would defeat the entire purpose of all of the corporate normalization work
described above.

7. Furthermore, territorially limiting the Constitution to the dioceses of the SOC
   in the United States also reflects the reality that the Diocese of Canada and
   the Diocese of Buenos Aires and South-Central America operate completely
   separately from the dioceses of the SOC in the United States in both an
   ecclesiastical and legal sense. The Diocese of Canada operates under its own
   governing document, called a “Statute,” which was approved by the Holy
   Assembly of Bishops in 1995, and is both an ecclesiastical and secular legal
   governing document. Likewise, the Diocese of Buenos Aires and South-Central
   America, has its own “Statute” that is separate and distinct from the
   Constitution and has established a secular legal identity under the laws of
   Argentina.
8. Finally, the Diocese of Canada has not consistently participated financially in
   the treasury established by the Central Church Council to conduct joint
   ministries among the SOC dioceses on the former territory of the Original
   America-Canadian Diocese (the “Central Treasury”) since the Diocese of
   Canada was separated from the Eastern American Diocese in 1983. After the
   promulgation of the Canadian “Statute” in 1995, the Canadian delegates to
   subsequent Sabors presented legal opinions which stated that it was against
   Canadian law for the Diocese of Canada to pay “assessments” to the Central
   Treasury.

• 8 –

7. As a result of the above points (all contained in the formal memorandum-
   proposal submitted to the Holy Assembly of Bishops), the Holy Assembly of

Bishops in May 2018 rendered the following decisions (the original is attached
in its entirety hereto as Attachment 1):
• “Adopt the proposal of the Right Reverend Bishop Longin of the
Diocese of Midwestern America, the Right Reverend Bishop Maksim
of the Western American Diocese and the Right Reverend Bishop
Irinej of the Eastern American Diocese, and, pursuant to Article
13.8(15) and Article 33 of the Constitution of the Serbian Orthodox
Church in North and South America (confirmed by the Decision of the
Holy Assembly of Bishops HAB No. 8/MIN. 91 of May 22, 2007)
approve the territorial restriction of the Constitution
exclusively to the Serbian Orthodox Dioceses in the United
States of America.
• With this in mind, the present Episcopal Council of the Serbian
Orthodox Church in North and South America is to be renamed the
Episcopal Council of the Serbian Orthodox Church for North,
Central and South America, with the highest hierarchical
authority of the Serbian Orthodox Church in the region.
• Kindly request of the respective Council of Bishops to take all
necessary measures in regards to certain regulations and
competences in the aforementioned Constitution. In addition, as per
the approved restriction to implement the necessary amendments to
this Constitution (including the limitation of authority of the Central
Church Council to the United States), promptly inform the Holy
Synod of Bishops of the same. The Holy Synod of Bishops will then
submit the amended version of the Constitution to jurisdiction of the
Holy Assembly of Bishops for the final confirmation.
• In view of the emerging situation in the Americas, it is worth noting
that the Diocese of Canada continues to be governed by its own
Statute (approved by the Decision of the Holy Assembly of Bishops,
HAB No. 53/MIN. 217/11)” (emphasis added).

10. All of the bishops of the SOC – including but not limited to His Grace Bishop
    Mitrophan of Canada and His Grace Bishop Kirilo of Buenos Aires and
    Central-South America – assented to the above Holy Assembly of Bishops
    constitutional territorial limitation decision when it was rendered in May
    2018.
11. The July 2019 Sabor in the US was the first Sabor held since the Holy
    Assembly of Bishops May 2018 territorial limitation decision was announced.
12. The July 2019 Sabor made only one substantive decision, which was related to
    the issue of the minimum salary for parish priests.

• 9 –

10. No decisions of any kind were rendered at the July 2019 Sabor related to the
    Constitution. Rather, the proceedings relating to the Constitution occurred as
    follows:
    • The May 2018 territorial limitation decision of the Holy Assembly of
    Bishops was read in its entirety to the delegates.
    • An updated printing of the Constitution was distributed to the
    delegates. The updated printing of the Constitution was necessitated
    because the last printing took place in 2008. Since 2008, amendments
    were made to the Constitution by the Church Assembly-Sabors in 2009
    in Canton, Ohio and in 2014 in Alhambra, California and by the Holy
    Assembly of Bishops.
    • The updated printing of the Constitution also included the language
    taken verbatim from the May 2018 decision of the Holy Assembly of
    Bishops limiting the territory of the Constitution exclusively to the
    “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America.”
    • The overwhelming majority of the delegates present had no questions
    about, or objections to, the updated printing of the Constitution.
    • A few delegates, primarily clergy, questioned the change in the name
    from “Church” to “Dioceses.” It was explained that the change from
    “Church” to “Dioceses” was taken verbatim from the May 2018 decision
    of the Holy Assembly of Bishops and was proposed in order to reflect
    our desire to demonstrate that we are not a local church unto ourselves,
    but precisely “Dioceses” of the Serbian Orthodox Church (Patriarchate)
    – that is, a constituent, integral part of the one and only Serbian
    Orthodox Church (Patriarchate).
    • A few lay delegates expressed a desire to have a vote on the updated
    printing of the Constitution, and they were told that no vote was to be
    taken on this subject because the matter was a decision of the Holy

Assembly of Bishops, which is a higher body than the Church Assembly-
Sabor. One clergy delegate expressed that the Holy Assembly of Bishops

had usurped a right that belonged to the Sabor. It was explained to
these delegates that, according to canon law and the governing
documents of the Serbian Orthodox Church as a whole, the Holy
Assembly of Bishops is the highest legislative authority. Therefore, the
Holy Assembly of Bishops was fully and unequivocally within its right
to promulgate the territorial limitation, especially since the limitation
was proposed by the Bishops from the affected territories. According to
the canons of the Orthodox Church in general and the constitutional
provisions of the Serbian Orthodox Church, an arrondation, i.e. a
territorial change/limitation of a diocese, can take place only at the
proposal of the ruling bishop or with his consent. Prior territorial
changes were all done first and exclusively by the Holy Assembly
of Bishops, without any voting by the laity and clergy delegates of the

• 10 –

Church Assembly-Sabor to amend the Constitutional paragraphs which
define the name and territorial scope of the affected dioceses (e.g. the
1963 division of the American-Canadian Diocese and the creation of
three dioceses, Midwest, East-Canada and West; the 1983 separation of
the Canada from the Diocese of Eastern America and the creation of the
Diocese of Canada; the 2009 creation of the Libertyville-Chicago
Metropolitanate from the Midwest Metropolitanate; the 2009 creation
of the New Gracanica-Midwestern American Diocese; the 2011
dissolution of the Libertyville-Chicago Metropolitanate and the merger
of its territory into the New Gracanica-Midwestern American Diocese).
In 1995, the Holy Assembly of Bishops promulgated the “Statute” of the
Diocese of Canada, which completely altered our Constitution, without
any input whatsoever from the then-USA and Canada Church
Assembly-Sabor. An excellent discussion of this power of the Holy
Assembly of Bishops is contained in the article “A Reflection on the
Arrondation of the Constitution of the Serbian Orthodox Church In
North And South America,” which has been posted on the “central”
website since August 2019: https://www.serborth.org/news_190807_1
• V. Rev. Dr. Milos Vesin suggested that a more appropriate title/name
for the document would be “Constitution of the Dioceses of the Serbian
Orthodox Church in the United States of America.”

14. Between the July 2019 Sabor and September 2019, concerns were conveyed to
    the Holy of Synod of Bishops – the “executive arm” of the Holy Assembly of
    Bishops – about the July 2019 Sabor having taken place in the absence of
    Their Graces Bishop Mitrophan and Bishop Kirilo and about the updated
    printing of the Constitution that was distributed at the Sabor.
15. The result was a formal decision of the Holy Synod of Bishops, dated 25
    September 2019 (the original is attached in its entirety hereto as Attachment
    3):
    • “To render void all decisions of the Church Assembly of the Serbian
    Orthodox Church in North and South America brought forth without
    the participation of His Grace Bishop Kyr Mitrophan of Canada and
    His Grace Bishop Kyr Kirilo of Buenos Aires and South-Central
    America, which concern the structure of the Serbian Orthodox
    Dioceses on that territory.
    • Also, to oblige the Episcopal Council of the Serbian Orthodox Church
    in North, Central and South America, in accordance with the precepts
    of Article 18.9) of the still valid Constitution of the Serbian Orthodox
    Church in North and South America, to summon an extraordinary
    convocation of the Church-National Assembly of North and South
    America, and at that convocation to carry out the above Decision of
    the Holy Synod of Bishops.

• 11 –

• At the same time, to request of the above-mentioned Council to abide
by the third paragraph of the Decision of the Holy Assembly of
Bishops, HANo. 45/min. 1717 of May 7, 2019 [sic 2018], and in a
timely manner inform the Holy Synod of Bishops of the measures
which it plans to undertake ‘with regard to the specific regulations
and competencies of the above-mentioned Constitution, and in
regard to the approved limitation, for the sake of executing the
necessary changes to this Constitution’, the executed text of which,
thereafter, will be submitted to the competency and final
confirmation of the Holy Assembly of Bishops”(emphasis added).

16. The bishops of the Dioceses of the SOC in the United States, as members of the
    Episcopal Council, have implemented the September 2019 decision of the Holy
    of Bishops, in that the Episcopal Council has called an extraordinary Church
    Assembly-Sabor on February 28-29, 2020 in Clearwater, Florida. We welcome
    that the extraordinary Sabor will be attended by His Holiness Patriarch Irinej,
    as well as by His Grace Bishop Jovan of Sumadija (as a representative of the
    Holy Synod).
17. To further allay the concerns that were voiced to the Holy Synod of Bishops
    after the July 2019 Sabor, the title of the “central website” (www.serborth.org)
    was changed to “Serbian Orthodox Church in North, Central and South
    America,” which is consistent with the May 2018 Holy Assembly of Bishops
    decision, which states that there shall continue to be an “Episcopal Council of
    the Serbian Orthodox Church in North, Central, and South America.” The
    Episcopal Council has consistently referred to itself with this name since the
    May 2018 decision of the Holy Assembly of Bishops (See, e.g. the invitation to
    the July Sabor, Attachment 2). All of the above is further evidence that the
    allegation, that the territorial limitation of the Constitution to the United
    States was somehow intended to “extinguish” the name “Serbian Orthodox
    Church in North and South America,” is totally and completely false.
18. In further implementation of the September 2019 decision of the Holy Synod
    of Bishops, it is our understanding that the bishops of the Dioceses of the SOC
    in the USA will be submiting the 2019 updated printing of the Constitution to
    the Holy Assembly of Bishops for review and “final confirmation” at the
    upcoming May 2020 meeting in Belgrade, Serbia. It is our hope that the Holy
    Assembly of Bishops will proceed to “confirm” the updated printing at its May
    2020 session, for all of the reasons set forth above. We fully recognize the Holy
    Assembly of Bishops’ right and ability to make any changes/amendments to
    the updated printing. In retrospect, perhaps distributing the updated printing
    of the Constitution to the delegates of the July 2019 Sabor before that printing
    had been “finally confirmed” by the Holy Assembly of Bishops was a
    premature step and has caused confusion. Yet, from a different perspective,
    we believe that the aim of distributing the updated printing was to be
    transparent, by informing the delegates to the July 2019 Sabor of the steps
    that had been taken by the Holy Assembly of Bishops. Nonetheless, the 2019
    updated printing of the Constitution is in complete compliance with the May
    2018 Holy Assembly of Bishops decision which approved the territorial

• 12 –

limitation of the Constitution to only the United States and is completely
consistent with canon law and the governing documents of the SOC.

19. Even the updated text of the 2019 printing of the Constitution leaves no
    question that the Dioceses of the SOC in the United States are and will remain
    tied inextricably to the Serbian Orthodox Church (Patriarchate). This is
    manifestly demonstrated by Article 1 of the updated printing of the
    Constitution, which unequivocally states: “The Serbian Orthodox Dioceses
    in the United States of America are a Religious Body of Orthodox
    Christians, and canonically and hierarchically are an integral part of
    the autocephalous Serbian Orthodox Church with its See in Belgrade,
    Serbia.”

Prepared by the following persons with the intent and hope that publication of the above facts
will lead to an efficient and, above all, peaceful Extraordinary Church Assembly-Sabor on 29
February 2020:
Milan Mrkal, Member of the Central Church Council and Vice President of the Diocesan
Council of the Eastern American Diocese
Dr. Debra Tasic, Member of the Central Church Council and Vice President of the Diocesan
Council of the Western American Diocese
Michael Kosanovich, Member of the Central Church Council and Vice President of the
Diocesan Council of the New Gracanica-Midwestern American Diocese
Ron Radakovich, Member of the Central Church Council and its Communications
Committee
Luka Erceg, Member of the Central Church Council, its Legal Risk & Compliance
Committee and its Communications Committee
Jeff Gray, Member of the Central Church Council and its Communications Committee
Ljubiša Miličić, Member of the Central Church Council and its Legal Risk & Compliance
Committee
Prof. Leon Lysaght, Member of the Legal Risk & Compliance Committee of the Central
Church Council
Dušica Protić, Member of the Legal Risk & Compliance Committee of the Central Church
Council
Andrew Muha, Member of the Legal Risk & Compliance Committee of the Central Church
Council